La banque du film














   
Zemlja istine, ljubavi i slobode

Genre:
Le drame

Réalisation:
Milutin Petrovi‘

Le producent:
Sean Aloysius O'Fearna & Sons, Montage, Soul Flower

Le scénario:
Petar Jakoni‘, Milutin Petrovi‘, Sasa Radojevi‘

La musique:
Milutin Petrovi‘, Misa Savi‘

Camera:
Predrag Bambi‘, Andreja Leko

Le costumographie:
Marija Pavlovi‘

Le pays de l'origine:
Srbija

Le montage:
Petar Jakoni‘, Milutin Petrovi‘

La technique:
Standard, le color

Premiere:
15.11.2000.



Les acteurs:

Alja Nikitovi‘
Biljana Srbljanovi‘
Boris Milivojevi‘
comme Boris
Dalibor Andonov
Dorde Andelkovi‘
comme Dorde
Lana Budimili‘
Ljubica Petrovi‘
Milutin Petrovi‘
Mirela Pavlovi‘
Nesko Despotovi‘
Nikola Durièko
Petar Jakoni‘
Predrag Bambi‘
Rade Markovi‘
comme Nebojsa/Drug Markovi‘
Slobodan Ninkovi‘
Vanja Govorko
comme Naèelnik klinike
Vera Petrovi‘
Iz medija:

Izgubljeni smisao krupnih reèi   23-11-2000   NIN

Jedno od najboljih ostvarenja 7. festivala autorskog filma jeste "Zemlja istine, ljubavi i slobode" Milutina Petrovi‘a koji je, uz Sasu Radojevi‘a, i jedan od koscenarista. Prikazan je premijerno a posle znaèajnog uspeha na nedavno odrzanom festivalu u Manhajmu, gde je osvojio prestiznu nagradu "Fasbinder". U filmu je Beograd pod bombama a centralno mesto zbivanja odeljenje psihijatrije smesteno u atomskom sklonistu bez struje. Tu dospeva mladi montazer RTS-a, èudom prezivevsi unistenje zgrade u Aberdarevoj ulici, i kome tek treba da se ustanovi dijagnoza. Dok se na tome radi, on bezi u svet pokretnih slika kao èovek opsednut filmovima i na Rosarevim mrljama jedino sto vidi jeste film o pla‘enim ubicama i prostitutkama. Drugim reèima, on u filmu paralelno montira svoj film o "moralnom stanju ljudskih bi‘a koja naseljavaju Zemlju Istine Slobode i LJubavi".
Reditelj Milutin Petrovi‘ diplomirao je filmsku reziju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i godinama je radio na televiziji emisije o rok-muzici, spotove i reklamne kampanje... sve dok mu nije, najzad, poslo za rukom da u 39. godini snimi svoj prvi igrani film "Zemlja istine, ljubavi i slobode"...

Naslov je kao lepa parola. Podrazumeva se, pretpostavljam, najve‘i cinizam?
- Istina, Sloboda i LJubav, pa jos i Zemlja, stvarno su mozda prejake reèi. Toliko jake i velike da ‘e ih danasnji èovek tesko upotrebiti a da se ne zastiti nekim ciniènim kontekstom ili makar grimasom. Opet, ja ne znam za neki bolji odgovor na mitska carièina pitanja - sta je najostrije, sta najlepse, a sta najjaèe... U stvari, sve je u redu s tim odgovorima i tim lepim, krupnim reèima. Istina je, uostalom, i jedno od imena kojima su se veruju‘i obra‘ali Isusu Hristu. U tom smislu naslov je mozda cinièan, ali ne prema Istini, Slobodi i LJubavi nego bas prema toj danasnjoj osobini da se plasimo velikih stvari i velikih emocija u ime pojmova kao sto su komunikacija, korektnost ili, na primer, tranzicija. Ne znam ni sam. Mozda je to usitnjavanje i dobro jer velike reèi potpaljuju romantizam a od romantike èesto eksplodiraju prave bombe. Bar smo mi videli kuda vode putevi poploèani velikim reèima.

Èinjenica da ste u 39. godini snimili svoj prvi film, name‘e pitanje zbog èega ste toliko dugo èekali svoju priliku?
- Svaka prièa je prièa za sebe, ne bih da generalizujem bilo sta, ali ja sam bio malo èovek koji nije imao stomak za svu tu stoku koja je okupirala moju zemlju poslednjih desetak godina. Pomalo sam iz one prièe o unutrasnjoj emigraciji... U mom poslu je dosta tesko èaèkati meèku svojim ukusom i mozgom. Mogao sam i ja da budem pravi reziser pa da se okumim s nekim julovcem ili pijem u kafani s nekim od tih vaznih urednika RTS-a koji sada ne smeju da izadu na ulicu, ili da potrazim sponzora u CIP-u, "Srbijasumama" i onda bih mozda snimio neki film ranije, samo sto ne znam kakav bi to film bio i ko bi ga zapravo snimio. Sigurno da bi u mojoj liènoj karti pisalo isto ime ali nisam siguran da li bih to stvarno bio ja.
Uvek sam hteo da snimim film, ali stvarno ja a ne neki zamisljeni lik koji nosi moje ime. Proteklih godina, svojim oèima video sam kako se to, da ni ne primete da su postali svoja susta suprotnost, desavalo nekim mojim kolegama koji inaèe nisu nista gluplji od mene. Ali, nisu èuvali svoj alat... Nas alat su ukus, stav, ose‘ajnost, hrabrost, neke fine vestine, o tome je reè. Vrlo sam zadovoljan, dakle, sto sam sada snimio film i sto do sada nisam snimio film. Ponovio bih isto kada bih morao, ne daj boze, da iznova prodem kroz sve one kretenske godine jos jednom.

Potpisujete se i kao koscenarista. Ko se prvi dosetio ideje o "zivotu u glavi", zivotu koji pokre‘e èuveni test za utvrdivanje uzroka ludila, ideje, sto nije bio lak zadatak, da se to pretoèi u prièu i dijalog a onda sve to i sklopi u gorku i duhovitu filmsku celinu?
- Ideja o montazeru RTS-a koji zavrsi u ludnici i kome ne mogu da postave dijagnozu jeste ideja mog druga Petra Jakoni‘a. Èudno je da je on to smislio godinu dana pre bombardovanja. Mozda zato sto je on stvarno montazer na RTS-u pa zna èovek sve te stvari o ludnici. Bombardovanje je, kako Petar kaze, samo uèinilo da ta ideja nazalost postane oèigledna. Mnogo se, brate, tamo lagalo, u toj zgradi. To je zaista bila ku‘a genocida nad sopstvenim narodom. Posle toliko gnusnih lazi i te odvratne, gnojave gomile besramnog zla, svaka baba je mogla da vam kaze da se to mora zavrsiti na strasan naèin. Od te ideje smo krenuli a sve ostalo je, na nasu sre‘u, ispalo - dobro skrojeni komad. Tako mi je makar reklo nekoliko pametnih pisaca.

Vas kasting (igraju dramski pisac Biljana Srbljanovi‘ i manekenka Vanja Govorko) je posebno zanimljiv, isli ste iz totalne kontre sto se pojedinih uloga tièe. Zbog èega?
- Kad se laze, onda se laze do kraja. Kada lazes lazima, to mu dode kao da vredas laz. U filmu je sve po nekoliko puta izvrnuto pa je bilo zanimljivo da se stvari izvr‘u i na tom poluprivatnom planu. Govorim o tome da ve‘ina ljudi zna ko je, recimo, Biljana Srbljanovi‘ ili ko je Vanja Govorko a da one u filmu igraju prostitutku odnosno psihijatra, ili da ubice glume ljudi koji nisu ni nalik kliseima iz stvarnosti. Zaista smo se trudili da kao u svakoj dobroj lazi - lazemo vesto, to ‘e re‘i da èas lazemo a èas govorimo istinu kako bi upravo laz bila istinitija, dakle jos gora laz. Iako se gledaocu tokom celog filma stalno daju oèigledni znaci da prièanje prièe nije istina, zanimljivo je da se ipak za vreme gledanja malo-malo nades u situaciji da te je laz uvukla u sebe i da poverujes u nesto sto oèigledno nema veze sa istinom. Prièanje prièe je mnogo bolesna stvar, svasta moze da se uvali ljudima u oèi.

Vas film je osvojio nagradu u Manhajmu, sre‘no poèeo svoj zivot. Èemu se ovde nadate, tim pre sto se ve‘ i ozbiljno gomilaju filmovi o bombardovanju?
- Publika moze da misli kako ona ho‘e, ali za onoga ko pravi film ne postoje filmovi o bombardovanju ili filmovi o neèemu drugom. Kada pravis nesto, na primer film, onda to pravis zbog samog filma. To vam je ono kada Hièkok kaze - "teme mojih filmova me zanimaju onoliko koliko slikara mrtva priroda interesuje u smislu da li su jabuke na stolu slatke ili kisele". Ako stvarno pravis film, onda ne mozes da kazes sebi - sada ‘u da reziram film o bombardovanju, kao sto Sezan nije mogao da kaze - sada ‘u da naslikam pejsaz s plavim drve‘em. To drugaèije ide, dosta komplikovano sve to s filmom ide, umetnos‘u uopste. Film je jedna stvar koja, na primer, traje sat i po i sastoji se od mnogo razlièitih delova, ideja, linija, taèkica, zvukova, reèi, gestova, rezova, i zbog toga je nemogu‘e praviti ga a misliti o njemu kao o neèemu sto moze da stane u jednu reèenicu. Onda kada se zavrsi, onda ljudi mogu da ga stave na koju god policu zele pa tako mogu da ga stave i na policu gde pise "filmovi o bombardovanju". To nije do mene i to nije predmet mog nadanja. Znam vrlo dobro, kao i svi mi, koliko je ono bombardovanje bilo i kiselo i crvljivo i sve drugo, ali zaista ne mislim o "Zemlji Istine..." kao o jednom od filmova o bombardovanju.

I sta sad, sta ‘ete dalje?
- Ne znam. Sada ‘e film da krene u bioskope. Bi‘e to zanimljiv eksperiment koji treba da pokaze da li u Beogradu postoji publika za ovakav film ili je zaista istina da moras da sviras neku glupu muziku i smisljas sve besmislenije i tupavije refrene da bi mogao da prodas karte. Medutim, ja sam u isto vreme i ravnodusan i uzbuden pred rezultatom tog eksperimenta. Na neki naèin verujem da ima dosta ljudi kao sto smo ja i moji drugovi, ali ne bih se iznenadio ako bi se ispostavilo da nas je, u stvari, veoma malo. Mada, mada, pokazalo se u poslednje vreme da je ovo zemlja èuda, bar kada se radi o procenama onoga sta ve‘ina voli ili misli o neèemu.
Film ‘e potom verovatno putovati na razne festivale. Proba‘emo da ga prodamo nekim televizijama u inostranstvu. Treba da vratim neke male dugove i da platim ekipu koja je pristala da ovaj film radi dzabe. Ako uspem da platim tim prijateljima koji su pristali da rade dzabe, onda ‘u mo‘i ponovo da ih maltretiram da snimamo jedan od tri scenarija koja me ve‘ èekaju u fioci. To je otprilike nesto sto ‘e biti. Nemam nikakav problem ni sta ‘u, ni kako ‘u, ni èemu sve to, ve‘ je samo uzbudljivo da li ‘e ista od toga biti mogu‘no. Sada je, sre‘om, mnogo manje napeto nego pre ovog filma i, specijalno, pre onog parèeta papira sa Fasbinderovim imenom...

JASMINA LEKI’