La banque du film














   
Baril de poudre

Genre:
La comédie, Le drame

Réalisation:
Goran Paskaljevi‘

Le résumé:
U Beogradu, sredinom 1990ih, zivoti 20 ljudi se ukrstaju jedne no‘i u teatralnom besu. Nezreli mladi‘ ukrade kola èiji vlasnik ga prati i rasturi stan njegovog oca. Majkl, koji se vratio iz inostranstva, nada se da povrati Nataliju, a njen novi, mladi ljubavnik, izgleda nedorastao. Bosanac vozi autobus da dopuni prihode, njegov sin je svercer koji radi za sadistu. Taksista kupuje pi‘a za pandura koga je osakatio iz osvete. Mraèni drugovi u sali medusobno priznaju izdaju, nasilje eruptira, i jedan od njih preti zeni u vozu. Druga mlada zena, traumatizovana kada mladi‘ sa nozem otima njen autobus, doziva u pomo‘ i dozivljava da joj pistolj bude prislonjen na èelo.

Le producent:
Antonie de Clermont-Tonnerre, Goran Paskaljevi‘, Dejan Vrazali‘, Gradski Kina, Mact Productions, Pariz, Mine Film, Stefi S.A., Stefi, Ticket Productions, VANS, Beograd

Le scénario:
Dejan Dukovski, Goran Paskaljevi‘, Filip David, Zoran Andri‘

La musique:
Zoran Simjanovi‘

Camera:
Milan Spasi‘

Le scénographie:
Milenko Jeremi‘

Le costumographie:
Zora Mojsilovi‘-Popovi‘, Suna Ciftci

Le pays de l'origine:
Srbija

Le montage:
Petar Putnikovi‘

La durée:
100 la minutage

La technique:
Standard, le color

Premiere:
17.9.1998.



Les acteurs:

Aleksandar Berèek
comme Dimitrije, sakti bivsi pandur iz lokalne kafane
Ana Sofrenovi‘
comme oèajna mlada zena iz voza
Azra Èengi‘
Bogdan Dikli‘
comme Dzon, vozaè VW
Danilo (Bata) Stojkovi‘
comme Viktor, Aleksov otac
Dragan Jovanovi‘
comme Kosta
Dragan Nikoli‘
comme prijatelj Dzonovog boksera
Ivan Bekjarev
comme èovek iz autobusa koji misli da je zilav
Josif Tati‘
Lazar Ristovski
comme bokser koji hvata voz
Ljuba Tadi‘
comme dirigent
Marko Urosevi‘
comme Aleks, neodgovorni mladi vozaè
Milena Dravi‘
comme gospoda iz autobusa sa sesirom i lisicom
Mira Banjac
comme majka Bosanskog Srbina
Mirjana Jokovi‘
comme Ana, Dzordzova devojka
Mirjana Karanovi‘
comme Natalia, Majklova bivsa verenica
Nebojsa Glogovac
comme vozaè taksija
Nebojsa Milovanovi‘
comme Bosanac,sin koji ne zeli da zavrsi kao njegov otac
Nikola Ristanovski
comme Boris, kabaretski umetnik
Predrag (Miki) Manojlovi‘
comme Majkl, povratnik
Predrag Tasovac
Sergej Trifunovi‘
comme mladi‘ koji uzima taoce u autobusu
Toni Mihajlovski
comme Dzordz, veèiti krivac, Anin momak
Velimir (Bata) Zivojinovi‘
comme otac Bosanskog Srbina, vozaè autobusa
Vojislav Brajovi‘
comme Topi, bivsi student
Iz medija:

Svedoèenje o jednom vremenu   05-02-2000   Glas javnosti

PRAG - Film Gorana Paskaljevi‘a "Bure baruta" prikazan je u petak uveèe u Pragu èeskim gledaocima kao jedino delo kinematografija iz bivse Jugoslavije uvrsteno u smotru najboljih svetskih ostvarenja.

Film je prikazan u okviru "Projekta 100", kao sastavni deo promocije Praga kao metropole evropske kulture za ovu godinu.

Paskaljevi‘ je kao gost Febio festa, najve‘e srednjoevropske audiovizuelne smotre nekomercijalnih ostvarenja èiji je "Projekat 100" tradicionalna sekcija, prisustvovao projekciji.

Èeske gledaoce je upozorio da se mnogima u Srbiji èini da je stanje jos gore nego sto prikazuje njegova gorka analiza.

- Mnogi mladi ljudi u Srbiji su posle projekcije rekli da je stvarnost jos gora. Procenjujem da oko 80 odsto mladih Srba sada zeli da emigrira - rekao je Paskaljevi‘ za èeski dnevnik "Lidove novini". Svoj film "Bure baruta" dozivljava kao dokument o jednoj vremenu.

- Svi najbolji jugoslovenski glumci zeleli su da budu u tom filmu, bez obzira na to da li su privatno za rezim ili su pristalice opozicije. Ose‘ali smo da radimo nesto sto ‘e postati dokument o vremenu - kaze jugoslovenski reditelj.

"Bure baruta" jos od svetske premijere prate u Èeskoj laskave kritike. Naglasavaju da je Paskaljevi‘ uspeo da izbegne suzavanje samo na nacionalnu problematiku i da svojim traganjem za obiènim, ljudskim reakcijama od ovog dela pravi internacionalno razumljivi memento.

"Bure baruta" u orbiti   07-11-1998   Ilustrovana Politika

KOCKAO SE ZA "OSKARA"

- U poslednjih pet filmova bio sam koproducent, sto mi je omogucavalo da delimicno uticem na raspolaganje budjetom - kaze Paskaljevic. - Sad sam resio da budem producent i da ja direktno odlucujem do koje finansijske katastrofe mogu da se zaletim kako bih ostvario svoje zamisli kao reziser. Zato sam osnovao firmu u Parizu ("Tiket prodaksn"), a za to je neophodno poloziti 100.000 maraka. U drugoj fazi Katarina i ja smo u "Bure baruta" uneli svoju kompletnu ustedjevinu, pa se jos i zaduzili. Najvecu frku nam je napravila RTV Srbija jer je od dogovorenih 300.000 maraka dala samo 30.000.

STA BI SE DESILO DA "BURE BARUTA" NIJE DOZIVELO OVAKAV INTERNACIONALNI USPEH?

- Da je ostalo na nivou dobrog, prosecnog jugoslovenskog filma, sa stranog trzista bi moglo da vrati najvise 100.000 dolara i mi bismo bili u dubiozi od gotovo pola miliona maraka. Morao bih da vracam dugove, da prodam stan... No, ja sam po prirodi kockar, ali ne onaj koji veruje u brojeve na ruletu, vec u svoje filmove. A u "Bure baruta" verovao sam neograniceno i zato sam se usudio da rizikujem.

ZASTO JE OTISAO IZ VENECIJE

Nedavno je Paskaljevic rekao kako se u Veneciju ide po slavu, a u Toronto po pare. Kad je zavrsio snimanje slike i tona, niko nije verovao da ce uspeti da tako brzo montira film, pa da stigne na vreme u Veneciju. Sto je, bas ovog puta, toliko zurio?

- Mi, Jugosloveni, kad na jedvite jade uspemo da zavrsimo film, ostajemo bez dinara za reklamu, a o devizama da i ne govorim. Amerikanci, na primer, vec na pocetku ukalkulisu cetrdeset odsto cene celog projekta samo za publicitet. O tome mi mozemo da sanjamo! A na jednom festivalu kao sto je Venecija, gde se skupe apsolutno svi svetski kriticari, pa i distributeri koji kupuju i plasiraju filmove, imate besplatnu i vrlo glamuroznu promociju. I vazno je da ste u zvanicnom programu jer film svi moraju da gledaju, a ostale, propratne, biraju, neobavezno, kako im se cefne. Otuda je uspeh "Bureta baruta" jos veci jer u Veneciji nije bilo u glavnom programu, a ispalo je dogadjaj i, sto je najneverovatnije, dobilo je i Nagradu medjunarodne kritike!

PASKALJEVIC NIJE OSTAO U VENECIJI DA PRIMI OVU NAGRADU, VEC JE POSLE TRI DANA OTISAO.

- U zivotu mi se nije toliko novinara srucilo za vrat, tako da sam na terasi "Ekscelziora" satima i satima davao intervjue. Zapisao sam: tacno 54! Vise nisam znao gde sam. Pored toga, gost festivala sam samo tri dana, a nadalje soba se u ovom luksuznom hotelu placa hiljadu i sto dolara dnevno. Pa, nisam valjda lud?! A jevtiniji pansioni su u vreme Mostre popunjeni. Zato sam odleteo u Pariz, prespavao u svom iznajmljenom stanu, pa nastavio za Kanadu.

KAKO JE BILO U TORONTU, "KUDA SE IDE PO PARE"?

- Pocelo je bedno. Zbog strajka osoblja "Er Kanade" menjao sam aerodrome, avione i, posle sesnaest iscrpljujucih sati leta, stigao u ponoc. U prelepom hotelu, gde sam imao rezervaciju, za mene nije bilo mesta. A u glavnom programu "Master seksn" svrstan sam medju cetrnaest najvecih majstora rezije ove sezone! Neko se u kasne sate posluzio starim trikom na recepciji: "Da se kladimo u sto dolara da nemate slobodnu sobu!" Nisu pomogli ni svi moji papiri, faksovi, pozivanje na "Master seksn"... Najzad su mi nasli neki jadni motelcic, gde sam prespavao. Sutradan su me, uz silna izvinjenja, smestili u superluksuznom hotelu gde mi je prvi komsija bio slavni americki glumac Tom Kruz.

A "BURE BARUTA"? - "PARAMUNT" ZA SVET

- Za njega je jos u Veneciji pokazala interesovanje mocne americka kompanija "Paramunt", sa obecanjem da ce odluciti u Torontu, koji je festival festivala, najuglednija svetska pijaca, sa trista najboljih ostvarenja sezone. I tu se sklapaju ugovori milionske vrednosti. Upravo zato smo moj francuski kompanjon Antoan de Klermont Toner i ja odlucili da se ne zalecemo, vec da sacekamo i vidimo hoce li nam se ostvariti san: da film kupi "Paramunt"! Zato smo i izbegli "Oktoberfilm" iz Njujorka koji je ranije distribuirao moju "Tudju Ameriku", a sada radi "Crnu macku-belog macora" Emira Kusturice.

I?

- Neuobicajeno je da kupci i kriticari aplaudiraju posle filma, a "Buretu baruta" se to dogodilo posle sve tri projekcije. Ljudi iz "Paramunta" gledali su ga dva puta i gospodja Rut mi je najzad rekla da ce o ugovoru porazgovarati sa nasim predstavnikom "I-Ze-Se internasional" koji se bavi prodajom na svetskom trzistu. I detalji ugovora zakljuceni su tek pre nekoliko dana.

Otkud, odmah posle Kanade, Paskaljevic u Turskoj?

- Obavezao sam se da se odazovem svakome ko mi je pomogao u snimanju "Bureta baruta", a to su Turci, Grci, Makedonci i Francuzi. Tako sam se nasao na festivalu u Antaliji koji je Kristini i meni bio predivan mini odmor posle devet meseci rada. Bili smo u raskosnom hotelu, gde je bila smestena i nasa drzavna delegacija sa Momirom Bulatovicem, kupali se i suncali na fantasticnoj plazi. Uzivali smo i u komplimentima: tako je predsednik zirija cuveni francuski reziser Iv Boase pred TV kamerama rekao kako retko izgovara rec remek-delo, a da ovog puta to mora da kaze za "Bure baruta".

A PARE?!

- Tek sam tamo saznao da "Gran pri" donosi i 30.000 dolara, ali ne reziseru, vec produkciji. Odmah sam obavestio svog francuskog partnera. Antoan de Klermont je bez oklevanja rekao: "Nije taj film odlican zbog mene, vec zbog vas i ja vam usputam nagradu, pogotovu sto znam da vam TV nije platila, pa imate dugove. "Tako je i bilo: nisam pare strpao u djep, vec sam isplatio ono sto sam dugovao svojim saradnicima.

BILO JE JOS PARICA, ONAKO S NEBA!

- Kad sam bio na premijeri u Skoplju, da ispunim obavezu prema Makedoncima, koji su fenomenalno primili "Bure baruta" snimljeno po delu njihovog dramskog pisca Dejana Dukovskog, stigla je vest iz Haife: dobio sam, kao reziser, 16.000 dolara. U isti mah se javila i nasa ambasada iz Tel Aviva. Pitaju da li mogu da zadrze tu kopiju iz Haife i da njome otvore Nedelju jugoslovenskog filma u Izraelu. Kako to nije bilo moguce, a znam da ni ambasada ne pliva u parama, od onih 16.000 odvojio sam dve hiljade dolara i poslao novu kopiju u Izrael, pocastvovan sto ce moj film otvoriti tu smotru kao znacajnu kulturnu misiju.

RUZICASTA BUDUCNOST?

- Sa ogromnim kapitalom "Paramunta" - da! Ovo je prvi film van engleskog jezickog podrucja koji su oni kupili, i to ne radi neke posebne zarade, vec, kako sami kazu, radi prestiza. I upravo zbog toga "Bure baruta" mora uspeti u Americi. U protivnom, ispalo bi da su se prilikom kupovine prevarili u proceni, a to oni ne podnose. Zato ce se truditi svim silama da ga sto bolje lansiraju. Za pocetak su odvojili milion dolara, sto nama izgleda neshvatljivo mnogo. To tamo u filmskom biznisu i nije neka para.

STA PASKALJEVIC OCEKUJE OD "PARAMUNTA"?

- Prvo ce se pobrinuti za nagradu svetskih kriticara koji u Holivudu dodeljuju "Zlatni globus", a onda i za "Oskara" Americke akademije, naravno, za strani film van engleskog jezickog podrucja. U toj komisiji ima oko 350 clanova Akademije i zbog te brojnosti njom je nemoguce manipulisati kao nekim festivalskim zirijem od desetak ljudi. Zato treba do besomucnosti organizovati projekcije, slati materijale na privatne adrese, placati oglase u svim medijima, priredjivati prijeme, koktele... No, to je vec druga faza koja kosta mnogo vise od onog pocetnog miliona.

OKRECE SE LJUBAVI

U istoriji nase kinematografije nijedan film cak ni "Bitka na Neretvi" koju je licno podrzavao Tito nije imao ovako mocnog promotera kao sto je "Paramunt", sad i radi prestiza zainteresovan za sudbinu "Bureta baruta". Kakve su prognoze Gorana Paskaljevica?

- Prvo sam se prepao, pa nisam hteo da baksuziram. Ali, trijumf beogradske premijere u "Sava-centru", koji se nadovezao na prethodne ovacije, pa i aplauze strogih kriticara i vecito namrgodjenih kupaca, rasteruje pesimisticka uzdrzavanja. Sad mi samo fali - malo srece.

NOVI FILM POSLE "OSKARA"?

- Kad sam pocinjao "Bure baruta", rizikovao sam da sve izgubim, cak i krov nad glavom. I Kristina je rizikovala, cim se udala za ovakvog kockara! Sad cu biti u velikom plusu i necu morati da cekam da me neko angazuje i plati. Sam cu da biram i radim sta hocu sa svojim parama. Bar ovde, u svom Beogradu. I tu cu da napravim jedan pravi, dirljivi ljubavni film. Bas ljubavni! ˇ

Kao sto svi iz "Bureta baruta" kazu - beogradska premijera je najvaznija, a ova u "Sava-centru" prosla je trijumfalno!

Dragan GAJER