La banque du film

Ruzica Soki‘   Le jeu dans les films:

	1965 - Gorki deo reke

	1966 - Vreme ljubavi

	1967 - Bokseri idu u raj

	1967 - Kad budem mrtav i beo

	1967 - Ljubavni sluèaj ili tragedija sluzbenice PTT

	1968 - Ima ljubavi, nema ljubavi

	1969 - Cross Country

	1969 - Ljubav i poneka psovka

	1969 - Sedmina

	1972 - Tragovi crne devojke

	1973 - Zuta

	1974 - Uzièka Republika comme Mira

	1975 - Hitler iz naseg sokaka

	1975 - Poznajete li Pavla Plesa

	1976 - Èuvar plaze u zimskom periodu

	1977 - Hajduèka vremena

	1977 - Leptirov oblak

	1978 - Nije nego comme 'kondukterka' (prof. geografije)

	1979 - Pakleni otok

	1980 - Avanture Borivoja Surdilovi‘a

	1982 - Savamala comme Keva

	1982 - Tesna koza

	1984 - Vojnici comme vlasnik stana

	1985 - Ada

	1986 - Druga Zikina dinastija

	1986 - Majstor i sampita

	1987 - Oktoberfest comme Duletova majka

	1987 - Tesna koza 2

	1987 - Ve‘ videno

	1988 - Jednog lepog dana

	1988 - Sta radis veèeras

	1988 - Tesna koza 3

	1991 - Original falsifikata

	1991 - Tesna koza 4

	1992 - Tango argentino comme rodaka

	1993 - Pun mesec nad Beogradom

	1994 - Seobe

	1995 - Tamna je no‘

	2001 - Normalni ljudi

	2001 - Sve je za ljude

La biographie: Rodena je u Beogradu 14. XII 1934.godine. Kao devojèica uèestvuje u Deèjoj radio-dramskoj grupi Radio-Beograda, a godine 1958. diplomira glumu na Akademiji za pozorisnu umetnost u Beogradu. Kra‘e vreme je èlanica Savremenog pozorista, ubrzo prelazi u Atelje 212, gde ‘e brojnim ulogama ( prvenstveno savremenog i doma‘eg repertoara ) otkriti i potvrditi dar " rodene glumice ". Ve‘ prvim ulogama name‘e ne samo svojevrsni stil komike ve‘ i opredeljenje za milje jednoga "marginalnog sveta" s kojim uverljiva saose‘a, sto joj donosi veliku popularnost kod publike. Glumila je u oko 40 filmova; ve‘ za prvu ulogu (GORKI DEO REKE, 1965, J. Zivanovi‘a) nagradena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najve‘e uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevaèice u filmu KAD BUDEM MRTAV I BEO (Z. Pavlovi‘a, 1967) i prostodusne ulièarke u filmu ZUTA (V. Tadej, 1973), za koju je u Puli nagradena zlatnom arenom. Zapazena jei na televiziji ( igrala je i u istimenom komadu G. Mihi‘a u Ateljeu 212), te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u UZIÈKOJ REPUBLICI (Z. Mitrovi‘, 1974), za koju je takode nagradena Zlatnom arenom. Zapazena je i na televiziji (npr. komedije B.Crnèevi‘a i A. Popovi‘a, televizijske serije CEO ZIVOT ZA GODINU DANA, RADAJE RADNOG NARODA, ZANATI, SAMCI i dr.). Za svoje filmski i pozorisni rad dobila je brojne nagrade i priznanja (npr. na Sterijinom pozorju).