Filmska banka

Ružica Sokić   Gluma u filmovima:

	1965 - Gorki deo reke

	1966 - Vreme ljubavi

	1967 - Bokseri idu u raj

	1967 - Kad budem mrtav i beo

	1967 - Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT

	1968 - Ima ljubavi, nema ljubavi

	1969 - Cross Country

	1969 - Ljubav i poneka psovka

	1969 - Sedmina

	1972 - Tragovi crne devojke

	1973 - Žuta

	1974 - Užička Republika kao Mira

	1975 - Hitler iz našeg sokaka

	1975 - Poznajete li Pavla Pleša

	1976 - Čuvar plaže u zimskom periodu

	1977 - Hajdučka vremena

	1977 - Leptirov oblak

	1978 - Nije nego kao 'kondukterka' (prof. geografije)

	1979 - Pakleni otok

	1980 - Avanture Borivoja Šurdilovića

	1982 - Savamala kao Keva

	1982 - Tesna koža

	1984 - Vojnici kao vlasnik stana

	1985 - Ada

	1986 - Druga Žikina dinastija

	1986 - Majstor i šampita

	1987 - Oktoberfest kao Duletova majka

	1987 - Tesna koža 2

	1987 - Već viđeno

	1988 - Jednog lepog dana

	1988 - Šta radiš večeras

	1988 - Tesna koža 3

	1991 - Original falsifikata

	1991 - Tesna koža 4

	1992 - Tango argentino kao rođaka

	1993 - Pun mesec nad Beogradom

	1994 - Seobe

	1995 - Tamna je noć

	2001 - Normalni ljudi

	2001 - Sve je za ljude

Biografija: Rođena je u Beogradu 14. XII 1934.godine. Kao devojčica učestvuje u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio-Beograda, a godine 1958. diplomira glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Kraće vreme je članica Savremenog pozorišta, ubrzo prelazi u Atelje 212, gde će brojnim ulogama ( prvenstveno savremenog i domaćeg repertoara ) otkriti i potvrditi dar " rođene glumice ". Već prvim ulogama nameće ne samo svojevrsni stil komike već i opredeljenje za milje jednoga "marginalnog sveta" s kojim uverljiva saoseća, što joj donosi veliku popularnost kod publike. Glumila je u oko 40 filmova; već za prvu ulogu (GORKI DEO REKE, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevačice u filmu KAD BUDEM MRTAV I BEO (Ž. Pavlovića, 1967) i prostodušne uličarke u filmu ŽUTA (V. Tadej, 1973), za koju je u Puli nagrađena zlatnom arenom. Zapažena jei na televiziji ( igrala je i u istimenom komadu G. Mihića u Ateljeu 212), te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u UŽIČKOJ REPUBLICI (Ž. Mitrović, 1974), za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (npr. komedije B.Crnčevića i A. Popovića, televizijske serije CEO ŽIVOT ZA GODINU DANA, RAĐAJE RADNOG NARODA, ZANATI, SAMCI i dr.). Za svoje filmski i pozorišni rad dobila je brojne nagrade i priznanja (npr. na Sterijinom pozorju).