La biographie:
Rodjen je 10.VII 1926.godine u Beogradu gde je i preminuo 1.X 1988. godine.
Studirao je pravo i sve do ranih pedesetih godina ogledao se
u novinarstvu (Radio-Beograd). Nepunu sezonu glumio je u Panèevaèkom
pozorištu, istovremeno je statirao na filmu (ÈUDOTVORNI
MAÈ, 1950, V.Nanovića) i bezuspešno
se pokušavao upisati na Akademiju za pozorišnu umetnost. Filmsku
karijeru otpoèinje epizodnom ulogom u ŠOLAJI 1955.godine
V. Nanovića. Ubrzo nakon te role dobija glavnu ulogu u
Nanovićevom filmu TRI KORAKA U PRAZNO 1955. godine, i za tu ulogu
dobija Zlatnu plaketu "Arena" na festivalu u Puli. Jedan od retkih
istaknutih filmskih glumaca koji ništa ne duguju pozorištu,
tokom èitave karijere (više od sto filmova) izuzetnom
je jednostavnošću življenja i glumljenja ("èinilo
se da kao da uopšte ne glumi, da je uvek isti") uvek iznova
provocirao kritièare na pokušaje da odgonetnu tog "glumca
prvog plana", koga i A. Lattuada (Vuisić je glumio u njegovoj
STEPI, 1962) svrstava u sam vrh evropske filmske glumaèke
elite. Uoredjivan je sa J. Gabinom, S. Tracyjem, O.Wellesom, M.Simonom
i H. Baurom, izdvajan kao neponovljiva liènost, gigant
jugoslovenske filmske glumaèke umetnosti, Vuisić je svojom
pojavom, izražajnim licem, diskretnom i ležernom glumom,
te nekom elementarnom istinitošću znao nadogrditi i loše
scenarijske predloške. Osobenjak posebne vrste (slobodno
je vreme provodio na Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti,
nikada nije izgovarao tekst kako je napisan, nije prihvatao svoje
materijalno uèešće u filmu, neprofesionalnost, gubljenje
vremena, svoje je rad naplaćivao odmah). Bio je glumac
najšireg dijapazona i bez odredjenog "faha", koji je mogao podjednako
sugestivno igrati sve što odgovara njegovoj "robustnoj
i piromoj prirodi ". Iako èesto u situaciji da prihvati sve
što mu ponude, glumio je i u filmovima najistaknutijih reditelja,
pa mu je uloga djeda u DOGAĐAJU (1969) V.Mimice donela Oktobarsku
nagradu grada Beograda i Cara Konstantina u Ni[u, uloge u filmovima
HAJKA ( Ž.Pavlovića, 1977.), BEŠTIJE ( Ž.
Nikolić, 1977.) iPOVRATAK OTPISANIH (A. Đorđevića,
1976.). Zlatnu arenu na festivalu u Puli 1977. godine dobija za iste
filmove, a ujedno i za rolu u ostvarenju LEPTIROV OBLAK, inaèe
autorsko ostvarenje reditelja Z. Randića. Iste godine za
ovu ulogu dobija i nagradu Cara Konstantina u Nišu. Za ulogu u
filmu RAZMEĐA iz 1973. godine, reditelja K. Golika dobija Grand
Prix u Nišu. Već od 1957. godine igra uloge razlièitog
opsega u delima V. Pogaèića ( SUBOTOM UVEÈE,
1957; SAM, 1959.), V. Mimice ( PROMETEJ S OTOKA VIŠEVICE, 1965;
PONEDELJAK ILI UTORAK, 1966: SELJAÈKA BUNA 1573, 1975; POSLEDNJI
PODVIG DIVERZANTA OBLAKA, 1978.), Ž. Pavlovića (NEPRIJATELJ,
1965; BUDJENJE PACOVA, 1967; ZASEDA, 1969.), B. Bauera ( DOĆI
I OSTATI, 1965; SALAŠ U MALOM RITU, 1976.), B. Draškovića
(HOROSKOP, 1969; ŽIVOT JE LEP, 1985.), V. Bulajića
(BITKA NA NERETVI, 1969.), A. Petrovića ( MAJSTOR I MARGARITA,
1972.), G. Paskaljevića ( ÈUVAR PLAŽE U ZIMSKOM
PERIODU, 1976; PAS KOJI JE VOLEO VOZOVE, 1977; POSEBAN TRETMAN,
1980; SUTON, 1983.), S. Karanovića ( PETRIJIN VENAC, 1980.),
S.Šijana ( KO TO TAMO PEVA, 1980; MARATONCI TRÈE POÈASNI
KRUG, 1982.), G. Markovića ( MAJSTORI, MAJSTORI, 1980)
i E. Kusturice (SJEĆAŠ LI SE DOLLY BELL, 1985.).Glumio je
i u više televizijskih serija (npr. SERVISNA STANICA, VIŠE
OD IGRE I KAMIONDŽIJE i u istoimenom filmu), koje su mu donele
posebnu popularnost. Godine 1959. dobio je tek osnovanu Sedmojulsku
nagradu SR Srbije za filmsku umetnost, a kasnije i nagradu za životno
delo " Slavica " na festivalu u Nišu i dr.
|