Biografija:
Rodjen je 10.VII 1926.godine u Beogradu gde je i preminuo 1.X 1988. godine.
Studirao je pravo i sve do ranih pedesetih godina ogledao se
u novinarstvu (Radio-Beograd). Nepunu sezonu glumio je u Pančevačkom
pozorištu, istovremeno je statirao na filmu (ČUDOTVORNI
MAČ, 1950, V.Nanovića) i bezuspešno se pokušavao
upisati na Akademiju za pozorišnu umetnost. Filmsku karijeru
otpočinje epizodnom ulogom u ŠOLAJI 1955.godine V.
Nanovića. Ubrzo nakon te role dobija glavnu ulogu u Nanovićevom
filmu TRI KORAKA U PRAZNO 1955. godine, i za tu ulogu dobija
Zlatnu plaketu "Arena" na festivalu u Puli. Jedan od retkih istaknutih
filmskih glumaca koji ništa ne duguju pozorištu, tokom
čitave karijere (više od sto filmova) izuzetnom je jednostavnošću
življenja i glumljenja ("činilo se da
kao da uopšte ne glumi, da je uvek isti") uvek iznova provocirao
kritičare na pokušaje da odgonetnu tog "glumca prvog plana",
koga i A. Lattuada (Vuisić je glumio u njegovoj STEPI, 1962)
svrstava u sam vrh evropske filmske glumačke elite. Uoredjivan
je sa J. Gabinom, S. Tracyjem, O.Wellesom, M.Simonom i H. Baurom,
izdvajan kao neponovljiva ličnost, gigant jugoslovenske filmske
glumačke umetnosti, Vuisić je svojom pojavom, izražajnim
licem, diskretnom i ležernom glumom, te nekom elementarnom
istinitošću znao nadogrditi i loše scenarijske predloške.
Osobenjak posebne vrste (slobodno je vreme provodio na Savi,
daleko od društvene i kulturne javnosti, nikada nije izgovarao
tekst kako je napisan, nije prihvatao svoje materijalno učešće
u filmu, neprofesionalnost, gubljenje vremena, svoje
je rad naplaćivao odmah). Bio je glumac najšireg dijapazona
i bez odredjenog "faha", koji je mogao podjednako sugestivno igrati
sve što odgovara njegovoj "robustnoj i piromoj prirodi ". Iako
često u situaciji da prihvati sve što mu ponude, glumio
je i u filmovima najistaknutijih reditelja, pa mu je uloga djeda u
DOGAĐAJU (1969) V.Mimice donela Oktobarsku nagradu grada Beograda
i Cara Konstantina u Ni[u, uloge u filmovima HAJKA ( Ž.Pavlovića,
1977.), BEŠTIJE ( Ž. Nikolić, 1977.) iPOVRATAK
OTPISANIH (A. Đorđevića, 1976.). Zlatnu arenu na
festivalu u Puli 1977. godine dobija za iste filmove, a ujedno i za
rolu u ostvarenju LEPTIROV OBLAK, inače autorsko ostvarenje reditelja
Z. Randića. Iste godine za ovu ulogu dobija i nagradu
Cara Konstantina u Nišu. Za ulogu u filmu RAZMEĐA iz 1973.
godine, reditelja K. Golika dobija Grand Prix u Nišu. Već
od 1957. godine igra uloge različitog opsega u delima V. Pogačića
( SUBOTOM UVEČE, 1957; SAM, 1959.), V. Mimice ( PROMETEJ
S OTOKA VIŠEVICE, 1965; PONEDELJAK ILI UTORAK, 1966: SELJAČKA
BUNA 1573, 1975; POSLEDNJI PODVIG DIVERZANTA OBLAKA, 1978.),
Ž. Pavlovića (NEPRIJATELJ, 1965; BUDJENJE PACOVA, 1967;
ZASEDA, 1969.), B. Bauera ( DOĆI I OSTATI, 1965; SALAŠ
U MALOM RITU, 1976.), B. Draškovića (HOROSKOP, 1969; ŽIVOT
JE LEP, 1985.), V. Bulajića (BITKA NA NERETVI, 1969.), A.
Petrovića ( MAJSTOR I MARGARITA, 1972.), G. Paskaljevića
( ČUVAR PLAŽE U ZIMSKOM PERIODU, 1976; PAS KOJI JE VOLEO
VOZOVE, 1977; POSEBAN TRETMAN, 1980; SUTON, 1983.), S. Karanovića
( PETRIJIN VENAC, 1980.), S.Šijana ( KO TO TAMO PEVA, 1980;
MARATONCI TRČE POČASNI KRUG, 1982.), G. Markovića (
MAJSTORI, MAJSTORI, 1980) i E. Kusturice (SJEĆAŠ LI SE DOLLY
BELL, 1985.).Glumio je i u više televizijskih serija (npr. SERVISNA
STANICA, VIŠE OD IGRE I KAMIONDŽIJE i u istoimenom
filmu), koje su mu donele posebnu popularnost. Godine 1959. dobio
je tek osnovanu Sedmojulsku nagradu SR Srbije za filmsku umetnost, a
kasnije i nagradu za životno delo " Slavica " na festivalu u
Nišu i dr.
|