La banque du film

Olivera Markovi‘   Le jeu dans les films:

	1954 - Sumnjivo lice

	1955 - Solaja comme Sajka

	1956 - Poslednji kolosek

	1957 - Samo ljudi

	1959 - Vlak bez voznog reda

	1960 - Dilizansa snova

	1960 - Drug predsednik centarfor comme Gina

	1961 - Parèe plavog neba

	1961 - Uzavreli grad comme Liba

	1961 - Velika turneja

	1962 - Sibirska ledi Magbet

	1963 - Èovek sa fotografije

	1963 - Kozara

	1963 - Muskarci

	1963 - Radopolje

	1964 - Muski izlet

	1964 - Put oko sveta comme Dzemili

	1964 - Sluzbeni polozaj

	1967 - Grajski biki

	1968 - Pre istine

	1969 - Nizvodno od Sunca

	1969 - Silom otac comme Jovanèeva saputnica

	1979 - Nacionalna klasa comme Flojdova majka

	1980 - Majstori, majstori

	1980 - Petrijin venac comme vraèara

	1982 - Moj tata na odredeno vreme

	1983 - Balkan ekspres comme tetka

	1983 - Veliki transport

	1984 - Groznica ljubavi

	1985 - I to ‘e pro‘i

	1985 - Sest dana juna

	1985 - U zatvoru

	1986 - Obe‘ana zemlja

	1986 - Razvod na odredeno vreme

	1987 - Dogodilo se na danasnji dan

	1987 - Ve‘ videno

	1988 - Bra‘a po materi

	1988 - Put na jug comme Berta

	1988 - Zaboravljeni

	1989 - Balkan ekspres 2

	1989 - Poslednji krug u Monci

	1989 - Sabirni centar comme Angelina

	1989 - Uros Blesavi

	1991 - Praznik u Sarajevu

	1991 - Tesna koza 4

	1992 - Bulevar Revolucije

	1992 - Dama koja ubija

	1992 - Tito i ja

	1992 - Velika frka comme Koviljka

	1993 - Bolje od bekstva comme gazdarica

	1994 - Bi‘e bolje

	1994 - Dnevnik uvreda 1993.

	1994 - Vukovar - jedna prièa comme crnokosa vestica

	1995 - Odisejev pogled

	1995 - Urnebesna tragedija comme 'mlada'

	1999 - Ranjena zemlja

	2001 - Mrtav ''ladan

La biographie: Rodena je u Beogradu 3. V 1925. godine. Sa prvom generacijom studenata upisala je Pozorisnu akademiju u Beogradu i diplomirala glumu. Od 1951. do 1961. godine èlanica je Beogradkog dramskog pozorista, u kojem, u periodu njegovog najve‘eg uspona, ostvaruje niz znaèajnih uloga. Potom je u statusu slobodne umetnice, a od 1967. èlanica Narodnog pozorista u Beogradu. Iako tumaèi uloge najsireg raspona, poseban afinitet oduvek iskazuje prema komediji (spontan kontakt s publikom donosi joj i veliku popularnost), a naslovnu ulogu u GOSPODI MINISTARKI B. Nusi‘a smatra vrhuncem pozorisne karijere; za ostvarenja u komadima ZA OPELO U RED,MOLIM M. Miti‘a i UJEZ B. Nusi‘a nagradena je Oktobarskom nagradom grada Beograda 1980. Na filmu debituje 1954. godine (SUMNJIVO LICE S. Jovanovi‘ i P. Dinulovi‘a) te se pedesetih i sezdesetih godina istièe glavnim i ve‘im sporednim ulogama u filmovima najrazlièitijih zanrova: POSLEDNJI KOLOSEK (1956) Z. Mitrovi‘a, VLAK BEZ VOZNOG REDA (1959), UZAVRELI GRAD (1961) i KOZARA (1962) V. Bulaji‘a, DILIZANSA SNOVA (1960) S. Jovanovi‘, DRUG PREDSEDNIK CENTARFOR (1960) i VELIKA TURNEJA (1961) Z. Skrigina, SIBIRSKA LEDI MAGBET (1962) A. Wajde, za koju je (zajedno s onom iz KOZARE) nagradena II (novèanom) nagradom na festivalu u Puli, MUSKARCI (1963) M. Dukanovi‘a, ÈOVEK SA FOTOGRAFIJE (1963), V. Pogaèi‘a i SLUZBENI POLOZAJ (1964) F. Hadzi‘a, za koju je u Puli nagradena Zlatnom arenom. Nakon desetogodisnje pauze, filmu se vra‘a 1979. godine, saraduju‘i otada uglavnom s novom generacijom reditelja: NACIONALNA KLASA (1979), MAJSTORI, MAJSTORI (1980) i VE’ VIDENO (1987) G. Markovi‘a; PETRIJIN VENAC (1980) S. Karanovi‘a; BALKAN - EKSPRES (1983) B. Baleti‘a (Zlatna arena u Puli za epizodnu ulogu), MOJ TATA NA ODREDENO VREME (1983) i RAZVOD NA ODREDENO VREME (1986) M. Jeli‘a te I TO ’E PRO’I (1985) N. Dizdarevi‘a- Nastupila je i u dva kratka igrana filma u proizvodnji Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, brojnim televizijskim dramama i serijama te i radio emisijama. Deluje i na estradi kao pevaèica romansi te snima ploèe. Dobitnica je Sedmojulske nagrade SR Srbije 1983.