La banque du film |
Mihajlo (Bata) Paskaljevi‘
Le jeu dans les films: |
1950 -
Èudotvorni maè comme Gricko |
||
1954 - Sumnjivo lice | ||
1957 - Tuda zemlja | ||
1957 - Vrati‘u se | ||
1960 - Dilizansa snova | ||
1961 -
Nema malih bogova comme poslovni prijatelj |
||
1962 -
Zvizduk u osam comme reziser |
||
1966 -
Orlovi rano lete comme Paprika (profesor) |
||
1967 - Zlatna pra‘ka | ||
1969 -
Bog je umro uzalud comme pomo‘nik Punisa |
||
1969 -
Silom otac comme Vi‘entije |
||
1971 - Moja luda glava | ||
1980 - Avanture Borivoja Surdilovi‘a | ||
1982 -
Maratonci trèe poèasni krug comme zandar |
||
1982 -
Savamala comme urednik |
||
1983 - Èovek sa èetiri noge | ||
1985 - ’ao, inspektore | ||
1986 -
Crna Marija comme Vlasta |
||
1987 - Ve‘ videno | ||
1988 - Drugi èovek | ||
1991 - Stand by | ||
1991 - Svemirci su krivi za sve | ||
1991 - Tesna koza 4 | ||
1992 - Mi nismo andeli | ||
1992 -
Tango argentino comme mladozenja |
||
1993 -
Bolje od bekstva comme rasvetljivaè |
||
1994 - Bi‘e bolje | ||
1997 - Ptice koje ne polete | ||
1998 -
Lajanje na zvezde comme kelner Belmondo |
||
1998 - Povratak lopova | ||
1999 - Noz | ||
2000 -
Rat uzivo comme èovek u skolnistu |
||
2001 - Bumerang | ||
2001 - Mrtav ''ladan | ||
2001 -
Natasa comme penzioner 1 |
||
La biographie: Filmski, pozorisni i TV-glumac, rodio se u Pozarevcu 14.1.1923. Nakon gimnazije stupio je u KUD "Ivo Lola Ribar" i Akademsko pozoriste u Beogradu, zatim sa grupom mladih glumaca u tek osnovano Beogradsko dramsko pozoriste, èiji je stalni èlan od 1950. Iako se oprobao u najraznovrsnijem repertoaru, ubrzo - naroèito glumaèkim ulogama u predstavama Slamnati sesir E. Labichea i Bal lopova J. Anouilha - pokazuje izrazite sklonosti prema vodvilju. posvetivsi se ovoj vrsti komike, u svim medijima igra niz sporednih uloga koje mu donose popularnost. I filmsku karijeru poèinje komiènom ulogom u Èudotvornom maèu (1950) V. Nanovi‘a. Nakon toga se istakao u filmovima Sumnjivo lice (1954, glavna uloga), Dilizansa snova (1960), Orlovi rano lete (1966) i Silom otac (1969), Tuda zemlja i Vrati‘e se (1957) J. Galea, Bog je umro uzalud (1969) te Moja luda glava (1971) V. Vuèa. Vrhunac filmske karijere ostvaruje svojom prvom dramskom ulogom - oca protagonistkinje - u filmu Ve‘ videno (1987) G. Markovi‘a, za koju je nagraden na festivalu glumaèkih ostvarenja u Nisu. |