UPECANI NA "NEBESKU UDICU" 25-10-2001 Medija klub CG
Premijera rediteljskog prvenca Ljubise Samardzica "Nebeska udica" ("Sky
Hook") bice uprilicena pocetkom februara na prestiznom Berlinskom
filmskom festivalu. Samardzic veruje da film cija se radnja odvija medu
mladim ljudima u jednom novobeogradskom bloku tokom NATO bombardovanja
nikoga nece ostaviti ravnodusnim.
Kljucno ohrabrenje
uputio mu je Branko Bauer ("posle projekcije ostao prikovan za stolicu").
Ulogom u "Prekobrojnoj" ovom reditelju duguje, kako kaze, ulazak
na velika vrata u svet filma. Bauerov nacin rada sa glumcima, njegova
mekoca u pletenju price, bila je Samardziceva zvezda vodilja
u reziji.
Glas: Kako su na vas film odreagovali selektori
u Berlinu?
Ljubisa Samardzic: Nisam ni slutio da ce moja
poznanica, inace veoma vazna osoba oficijelnog programa festivala, Margaret
fon Siler, posle prve projekcije skociti i reci "divan film".
Po njenoj reakciji i egzaltaciji znao sam da sam vec u oficijelnom
programu festivala "Panorama", u kojem je prikazano i "Ubistvo s predumisljajem".
Film se dopao i selektoru takmicarskog programa, a gledao
ga je licno i direktor Berlinala Moric de Hadeln. "Nebeska udica"
je prvi srpski film koji posle toliko godina ucestvuje u takmicarskom
delu programa uz velika imena kao sto su Vim Venders i Ken Louc!
-
Sta je bila kljucna preporuka za Berlin?
- Iskrenost
filma. Spreman pod bombama, sniman sedam dana po prestanku bombardovanja,
raden u neponovljivoj atmosferi prijateljstva jer je veliki
deo ekipe znao razloge mojoj prvoj reziji. Pomogli su i meni i njihovom
drugu, mom sinu Gagi sa kojim su radili sve prethodne filmove.
Ne
okrecem se za lajavim psima
- Gorcin Stojanovic, koji
je u vasoj kuci snimio dva filma izjavio je da sa vama vise nikada
ne bi radio. Najavili ste da cete otvoriti temu odnosa prema poslu
mladih kolega - glumaca i reditelja?
- U ovom izuzetno znacajnom
casu nase produkcije mislim da nije vreme da govorim o ruznom.
Ako bih se okretao za lajavim psima, ne bih dosao ni do ovog filma.
Pogled prema Berlinu je sada nas imperativ i preokupacija jer mi iz
ove "okuzene" zemlje zelimo da se predstavimo na jedan moderan nacin,
sa stilom kakav je nasa kuca godinama gradila.
- Zagreb, gde
ste radili postprodukciju, za vas je cini se vise od biznisa i potencijalnog
trzista? Nisu vas zaboravili? Upamceni ste kao neko ko se
sa kolegama s one strane nije javno i uz niske udarce dopisivao? Ipak
"procurelo" je da ste uputili jedno "ostro" pismo glumcu i gradonacelniku
Borisu Buzancicu?
- Zagreb je znacajna deonica mog
glumackog puta. Prvu ulogu ostvario sam u filmu "Igre na skelama", usledio
je Vice iz "Lita vilovita", Macak iz "Hamleta u Mrdusi Donjoj"...
sve do Crnog Roka u antologijskoj seriji "Kuda idu divlje svinje".
Normalno je bilo da tragamo za najboljim uslovima u kojima bismo
sa malo para ostvarili ono sto smo zamislili. U Zagrebu sam nasao izuzetan
tonski dolbi digitalni Gama studio i laboratoriju Jadran filma.
I eto, priblizio nas je zajednicki interes. Ovo je prvi film koji
predstavlja neku vrstu koprodukcije.
- Bata Zivojinovic i vi
bili ste sinonimi naseg posleratnog filma, ali i veliki "rivali"?
Zasto je on odbio ulogu u vasem filmu?
- Pitajte Batu! Milena
(Dravic) i Neda (Arneric) su napravile zaista divne kreacije!
- Birajuci kompozitora dvoumili ste se izmedu Gorana Bregovica i
Vlatka Stefanovskog i odlucili za Stefanovskog?
- Goran se vinuo
u nebesa, a paznju sam zaustavio na jednom od najboljih gitarista
sveta, Vlatku. Napisao je muziku kakvu sam zeleo: ona je unela lepotu
i dodatnu snagu u film.
- Rezirali ste iz licnog revolta,
ali i iziritirani pogresnim potezima diplomatije koja je "uz vise
umeca i sarma sve mogla izbeci". Retko reagujete na drustvenu zbilju.
Ne inspirise vas? Krajem osamdesetih bili ste angazovani kao delegat
u Skupstini...
- Ne bih zeleo da budem patetican, ali za moju
prvu reziju krive su suze. Da suze! U trenutku kada smo u porodici
odahnuli, da nam je sin savladao akutnu leukemiju, pocelo je bombardovanje.
Kako je svakim danom eskaliralo i bivalo sve surovije i zesce,
bez ikakvog smisla, mom sinu, ocu dvoje male dece, povratila se
bolest. Stres je ucinio svoje. Ovaj film nije nista drugo nego moj
krik protiv onih koji u diplomatiji moje zemlje, ali i Zapada, nisu
nasli toliko potrebnu civilizacijsku upornost, pamet, razum i viziju. Suza se ne stidim! U film je najvise verovao moj sin Gaga. Vizionarski je predskazivao uspeh u Berlinu.
Ljubisa Samardzic pobednik Festivala u Herceg Novom
Najvise nagrada za
"Nebesku udicu" 12-08-2000 Danas
Film Ljubise Samardzica "Nebeska udica" apsolutni je pobednik preksinoc
zavrsenog filmskog festivala u Herceg Novom. Na zavrsnoj svecanosti
Festivala, na Kanli kuli, Samardzicu je urucen "Grand prix" - "Velika
zlatna mimoza", za film u celini. "Zlatne mimoze" dobili su: za
najbolju musku Lazar Ristovski u filmu "Belo odelo", za najbolju zensku
ulogu Tatjana Lukjanova u filmu "Ranjena zemlja", za najbolji filmski
scenario Predrag Perisic za scenario filma "Senke uspomena", za
reziju Ljubisa Samardzic za "Nebesku udicu". "Zlatne mimoze"
dobili su jos: za specijalne efekte Petar Zivkovic, za "Belo odelo",
najbolji ton uradio je Nenad Vukadinovic u filmu "Belo odelo", za
najbolju montazu nagradjen je Marko Glusac za film "Nebeska udica",
za najbolju scenografiju Vladislav Vlasic za film "Nebeska udica",
za najbolju muziku Zoran Eric za film "Senke uspomena", za kameru Radoslav
Vladic za filmove "Senke uspomena" i "Nebeska udica". Specijalna
nagrada "Milan Zmukic" dodeljena je reditelju Ljubisi Samardzicu
za film "Nebeska udica". Ziri publike odlucio je da nagradu dodeli
reditelju filma "Ranjena zemlja" Dragoslavu Lazicu, dok je Ziri kritike
svoju nagradu dodelio filmu "Nebeska udica" Ljubise Samardzica. (FoNet)
|